Aktivistkinja Jelisaveta Džirikova kaže da su joj poznati slu?ajevi da su zatvorenici u aeeliji dan i noae bili primorani da slušaju preglasnu muziku. Zatvorenici su morali i da kle?e na betonu, a na njih su puštali pse. U jednom slu?aju zatvoreniku je izva?eno slepo crevo bez narkoze, a zapretili su mu da aee mu izvaditi unutrašnje organe ukoliko ne okrivi sam sebe.

Izme?u 2007. i 2009. godine stotine ljudi žalili su se ruskom državnom tužilaštvu da su bili mu?eni, saopštila je fondacija „Sud društva“. Me?utim, samo 156 slu?ajeva iz 27 regiona bilo je i dokumentovano, izjavila je predsednica fondacije Natalja Taubina.

Severni Kavkaz predstavlja najveaei problem i nije obuhvaaeen statisti?kim podacima organizacija za zaštitu ljudskih prava, kaže Taubina. Taj se region mora posmatrati kao poseban slu?aj, jer tamo važe druga?iji zakoni i tamo ne samo da mu?e ljude, nego ih proizvoljno kažnjavaju i bez presude suda.

Istraga se pokreaee, ali bez rezultata?

Mu?enju se ne pribegava samo na severnom Kavkazu kako bi se iznudila priznanja. U slu?ajevima mu?enja ne otvara se istraga, kao što nema istrage ni kada policajci tuku uhapšene. Taubina kaže da je teško kazniti krivce, jer policajci štite jedni druge. Islednici aee radije doneti odluku na štetu žrtve, nego optužiti policajca. Osim toga, istrage u takvim slu?ajevima traju mesecima, ponekad godinama.

Istraga je otežana i time što je naj?ešaee nemoguae temeljni medicinski pregled žrtve. Džirikova tvrdi da je predstavnicima udruženja za zaštitu ljudskih prava i lekarima – specijalistima onemoguaeen ulazak u zatvore.

Uobi?ajeno objašnjenje "nesreaeni slu?aj"

Službeni lekari tragove mu?enja objašnjavaju kao posledicu nesreaenog slu?aja. Naravno, ima slu?ajeva u kojima ni iskusni lekari ne mogu sa sigurnošaeu da kažu da li je re? o tragovima mu?enja ili ne, a najteže je utvrditi psihološke posledice maltretiranja, kaže Džirikova.

Natalija Taubina smatra da bi bilo važno bolje obu?iti one koji istražuju takve slu?ajeve. Ti islednici trebalo bi da rade odvojeno od policije. Bilo bi neophodno obezbediti i odgovarajuaee lekarske preglede za one koji se žale da su bili mu?eni.

?lan moskovske Helsinške grupe Valerij Bors?ov kaže da su zaštitnici ljudskih prava po?eli da organizuju lekarske preglede za one koji su u istražnom zatvoru u Moskvi. Istovremeno, ovaj aktivista upozorava da su pre svega potrebni razumevanje i dobra volja policije – bez toga nemoguaee je spre?iti i iskoreniti to zlo, kaže Valerij Bors?ov.

Autori: J. Vinogradov, N. Briski

Odg. urednik: N. Jakovljeviae