Ministri se posva?ali zbog ?tednje
Upisao armela u 04/04/2009 12:59:40
Odnosi u Vladi na relaciji izme?u ministara Demokratske stranke i G17 plus poljuljani su poslednjih dana, a lo
?a atmosfera najkra?i je opis trenutnih odnosa u Vladi Srbije. Prema saznanjima ?Blica?, do zao?travanja je do?lo jer i jedna i druga stranka imaju program mera ?tednje koje bi Vlada trebalo da usvoji, a koji u mnogim stvarima nisu podudarni.?
Ostale vijesti
Kriza i pitanje kako je prebroditi u Vladi Srbije poprili?no je progutala solidarnost, pa tako pojedine mere ?tednje nisu nastale zbog op?teg interesa ve? je diktat da pojedina ministarstva lagodnije pre?ive. Me?utim, ako bi se sudilo po sednicama Vlade Srbije, zaklju?ak bi bio da vladaju?a koalicija ima besprekorno ispeglane odnose. A onda iza zatvorenih vrata stvari izgledaju sasvim druga?ije - padaju kritike i optu?be.
Generalno DS zamera G17 plus ?to ideje koje ima o merama ?tednje bez dogovora sa koalicionim partnerima plasira javnosti. Tako se zaobilaze akteri uklju?eni u re?enje krize, ali i ?elni ljudi Vlade. Probni baloni ili ne, ali javnost saznaje pre nego ostatak Vlade. Sa druge strane, G17 plus zamera DS ?to nije dovoljno operativan i odlu?an.
Iako se zna koja su ministarstva nadle?na da odrede mere ?tednje, ni pojedinim ministrima nije jasno ?ija su sve re?enja u opticaju. Nije jasno ni za?to su se pojedina ministarstva uop?te uklju?ila u izradu mera, niti su njihovi ?elni ljudi dali odgovor na to pitanje.
Tako je trenutno Srbija dr?ava sa najverovatnije najvi?e opcija kako iza?i iz krize, ali i sa potpuno haoti?nom situacijom - ko ?ta u Vladi radi. U takvoj atmosferi vrlo ?esto se od predsednika dr?ave i lidera DS Borisa Tadi?a zahteva da raspetlja ?vor. Od Tadi?a i njegovi ministri, ali i ministri G17 plus o?ekuju da razre?i i prelomi odluku. Potom se Tadi?evi stavovi plasiraju, a i jedni i drugi se pozivaju na njega.
DS i G17 se primera radi u predlogu mera ?tednje razmimoilaze po pitanju kako re?iti vi?ak ljudi i u dr?avnoj i u lokalnim samoupravama. DS je za to da se op?tinskim ?inovnicima daju otpremnine, dok je G17 plus protiv jer, kako navode, u dr?avi moraju da se skre?u tro?kovi za 89 milijardi dinara. Me?utim, razli?ite opcije se ?esto ne su?ele na Vladi ve? kroz medije ili u razgovorima koji nisu u Nemanjinoj 11.
Tok sastanka kod premijera Cvetkovi?a, posle sednice Vlade u ?etvrtak, poslednji je primer. Iako je sama sednica Vlade bila mirna i niko nije kritikovao nikoga, ministri DS i G17 plus u?inili su to naknadno.
Koordinacija me?u ministrima nije odlika sada?nje Vlade. I do sada se doga?alo da jedni govore jedno, a drugi potpuno suprotno. Primer je situacija oko RTB ?Bor? kada su ministarka finansija Diana Dragutinovi? i ministar ekonomije Mla?an Dinki? izneli potpuno suprotne navode, pa je ostalo nejasno da li ?e deo para od privatizacije ?Zastave? oti?i u Bor ili ne.
Ipak, ostaje da svaki problem razre?i Tadi?. Tako se i sada o?ekuje da on prelomi koje ?e se mere krize primeniti.
Koliko odnosi unutar vladaju?e koalicije uz krizu mogu uzdrmati vlast i mo?e li opozicija to iskoristiti?
- Opozicija mo?e ukoliko je pametna. Ali ne smemo da zaboravimo da u bira?kom telu postoji razumevanje za probleme kojima je uzrok kriza. Pitanje je koliko ?e dugo kriza trajati, jer izgleda bar prema trenutnom rastu indeksa na svetskim berzama stvari ?e uskoro krenuti nabolje. Ako tako bude, ne?e imati vremena opozicija da to iskoristi, a ako kriza ipak malo i potraje, bi?e vremena do izbora da se ispeglaju stvari - ka?e Zoran Lu?i?, izvr?ni direktor CeSID-a.
Cvetkovi?: Re?enja slede?e nedelje
- U narednih nekoliko dana bi?e precizirane mere za postizanje u?teda u bud?etu, a javnost ?e biti upoznata do kraja idu?e nedelje. Teret krize bi?e preba?en na zaposlene u dr?avnim organima - rekao je ju?e Mirko Cvetkovi?, premijer Srbije.
Ulaganje u infrastrukturu, prema njegovim re?ima, bi?e nastavljeno uprkos ekonomskoj krizi, izgradnja koridora 10 je imperativ, a Vlada od tog projekta ne?e odustati.
Radovan Jela?i?, guverner Narodne banke Srbije, uveren je da ?e biti odobren ugovoreni kreditni aran?man sa MMF.
- Neophodne mere za prilago?avanje bud?eta posledicama ekonomske krize i smanjenih prihoda trebalo bi da budu u primeni od 1. maja, kako bismo 15. maja mogli da povu?emo prvu tran?u od 800 miliona evra - naglasio je Jela?i? i upozorio da ?e svaki dan ka?njenja u primeni odluka, kako bi se smanjila javna potro?nja, nametati potrebu jo? restriktivnijih mera.