Pala?inke kroz istoriju
Upisao Akica_ u 20/04/2009 22:40:47
Pro?le nedelje na mnogim trpezama ?irom Evrope, tradicionalno za Uskrs a u slavu porodi?nog ?ivota i nade u budu?u sre?u i blagostanje, slu?ene su pala?inke. Francuzi su, peku?i ih, dr?ali dr?ku tiganja i zami?ljali "najlep?e ?elje", jer je u njihovoj zemlji to stari obi?aj, pi?e "Politika".
Ostale vijesti
Pro?le nedelje na mnogim trpezama ?irom Evrope, tradicionalno za Uskrs a u slavu porodi?nog ?ivota i nade u budu?u sre?u i blagostanje, slu?ene su pala?inke. Francuzi su, peku?i ih, dr?ali dr?ku tiganja i zami?ljali "najlep?e ?elje", jer je u njihovoj zemlji to stari obi?aj, pi?e "Politika".
Ipak, oni koji se ozbiljno bave gastronomijom i istorijom kulinarstva govore o stotinak razli?itih vrsta pala?inki, iako bi oni koji vole da ih jedu rekli da su pala?inke ? pala?inke, samo ?to ih neko ma?e d?emom, neko posipa ?e?erom i orasima a tre?i nadevaju ?okoladnim kremom.
A ?ta re?i o onim flambiranim koje su nastale slu?ajno, krajem 19. veka, kada kuvar jednog restorana u Monte Karlu umalo nije zapalio kuhinju pripremaju?i pala?inke sa konjakom? Natopio je namerno pi?em specijalitet, vatra je tu dospela sasvim slu?ajno i posle pre?ivljenog straha nastale su pala?inke "a la suzet".
Iako se pri?e o nastanku mnogo ?ega, po?ev od ajvara do te?kih filozofskih misli, ne mogu napisati bez nekog od anti?kih junaka, stare Gr?ke i Rima, pomenimo i ovaj put Rimljane koji su pekli me?avinu mleka, bra?na, jaja i za?ina i nazivali je "Alita Dolcia" (ne?to slatko). A bilo je to "ne?to izme?u" pala?inki, omleta i poga?ica.
Onaj va?niji deo istorije pala?inki napisan je u srednjovekovnoj Evropi. Sastojci su bili bra?no, kukuruz, krompir, pe?ene su na kamenju, ognji?tu, da bi tek na kraju do?ao tu?ani tiganj u koji se samo sipa ulje a posle pe?enja dobro obri?e bez upotrebe vode.
Upu?eni tvrde da je dana?nje pala?inke smislio kuvar pape Gelacija Prvog kad je 2. januara 492. godine u Vatikan do?lo toliko hodo?asnika da je ponestalo hrane, a na?lo se samo jaja i bra?na. Novootkrivena poslastica osvojila je Evropu, a za Novu godinu veselo dru?tvo ?esto se takmi?i u uspe?nom okretanju pala?inki u tiganju.
Ba? kao ?to je to nekada radio uo?i svake bitke Napoleon prori?u?i sebi budu?nost. Ako bi mu koja ispala, osvaja? je kretao u boj pun strepnje. Kad je, peku?i pala?inke pred Moskvom, uspe?no okrenuo ?etiri, a peta mu je pala na pod, posle poraza je mra?no rekao: "To je ona peta pala?inka!".
Nisu se samo kuvari bavili testom razlivenim po tiganju. Zainteresovali su se i poznavaoci jezika a onda rekli da je re? pala?inka nastala od mavarske re?i palacsinta (?ita se pala?inta), a ova iz rumunske placinta, ?to je do?lo iz latinskog placenta, od gr?kog plak, genitiv plakos, u zna?enju "plo?a".
Na ukrajinskom je sli?no kao u mavarskom: palahynta. U Bosni je narodski re?eno to "jestvina od bra?na, koja se zove i pala?inka" koja se naziva prevrta?a "jer kada se ispe?e s jedne strane, prevrne se na drugu".
Od re?i pala?inka dobili smo i nekoliko izvedenica. Pala?inkarnica je radnja u kojoj se pripremaju i prodaju pala?inke a pala?inka? je onaj koji voli da ih jede. Mada bi nas Amerikanci zbog pankejka, kako oni zovu pala?inke, ili Kinezi koji ka?u bao bing za to isto, belo pogledali.
Za pala?inka?e koji jo? nisu sami mutili testo, evo i recepta za ?etiri osobe: 200 grama bra?na, dva jajeta, ka?ika ulja, tri decilitra mleka i malo mlake vode, ka?i?ica soli i ?e?era. Umutiti, pe?i tanko u teflonskom tiganju nadevati i jesti, jesti, jesti?