Strah od svinjskog gripa podriva svetsku ekonomiju
Upisao Momak-Ipo u 29/04/2009 11:09:13
NJUJORK, 29. aprila 2009. (Beta-AP) - Epidemija svinjskog gripa udarila je na svetsku privredu - strahom.
Otkazuju se ili odla?u putovanja u Meksiko, Kuba je zabranila sve letove do svojih suseda, a Argentina je objavila petodnevnu zabranu sletanja aviona na linijama iz Meksika.
Kina, Rusija i Ju?na Koreja su zabranili uvoz dela svinjetine iz Severne Amerike, uprkos tvrdnji da se grip ne ?iri mesom.
Opasnost od pandemije pojavila se je u ?asu kad svetska ekonomija pokazuje blede znake onoga ?to analit?ari ka?u da bi mogla da bude svetlost na kraju duga?kog, mra?nog tunela.
Za sad, strah od gripa je u najmanju ruku po?ednako odgovoran za nove ekonomske potrese koliko i sama bolest.
Ostale vijesti
Broj potvr?enih slu?ajeva u SAD popeo se na 66, a federalne vlasti ka?u da su smrtni slu?ajevi verovatni. Predsednik Barak Obama je zatra?io od Kongresa vanrednu 1,5 milijardu dolara za borbu protov bolesti.
U Meksiko Sitiju. otkazani doga?aji i zatvoreni biskopi, no?ni klubovi i muzeji ko?taju bar 57 miliona dolara dnevno, prema navodima gradske privredne komore. To je pad od 36 odsto u prihodima od turizma i usluga u glavnom gradu Meksika.
Luksuzni putni?ki brovi koji krstare vodama regiona vi?e ne pristaju u meksi?kim lukama. Neki prevoznici ka?u da ne?e pristajati u Meksiku do kraja septembra.
U ?ikagu, berzanski trgovci su u drugom uzastopnom danu oborili cene svinjskog mesa za prodaje u narednim mesecima, ra?unaju?i da ?e ga ljudi, u strahu od zaraze, manje kupovati.
Kina - tre?e najve?e tr?i?te za izvoz ameri?ke svinjetine - zabranila je isporuke mesa iz Kalifornije, Teksasa i Kanzasa, uz one iz Meksika. Rusija i Ju?na Koreja su objavili sli?ne mere.
Ekonomisti pamte finansijsku ?tetu koju je epidemija SARS - u kojoj je stradalo gotovo 800 ljudi - nanela 2003. godine. U Hongkogu poslovi su zastali a turizam je pao za 70 proceneta. U Kanadi, grad Toronto je zbog epidemije izgubio gotovo miliardu dolara a privreda mu se je umanjila za pola procenta.
Epidemija SARS bila je kratka i zbila se u vreme ekonomske stabilnosti. Dana?nja svetska privreda tre?ko mo?e sebi da dozvoli takav teret, a zabrinitost koja se odra?ava na berzama ti?e se mogu?nosti, i dalje dalekih, da nova zaraza mo?e da se pretvori u ne?to ozbilnije.
Izve?taj Svetske banke, dopunjen pro?le godine, nalazi da o?tra pandemija - kao ?panska groznica koja je 1918. godine ubila izme?u 40 miliona i 100 miliona ljudi - mo?e da izazove pad od 5 odsto u globalnom ekonomskom u?inku, ?to bi ko?talo svet oko 3.100 milijadi dolara.