Rodjena sam u pravoslavnoj porodici. Odgajana sam u ateistickom duhu, jer je tako nalagao otac koji je bio komunista, a i vreme u kojem smo tada ?iveli. Majka se pla?ila da me odvede u crkvu i da me krsti, da ne bi izazvala neke posledice po ocevu slu?bu. Znam da me je baka po ocu rado, ali kri?om od oca, odvodila u crkvu i obja?njavala mi prve pojmove o Bogu, koliko je to sama znala, onako neuka.
Secam se da sam se prvi put zapitala ?ta je svrha mog ?ivota, zbog cega sam ba? ja rodjena i kakav li ce biti moj ?ivot kada sam imala tek pet i po godina. Stajala bih ispred ogledala i pitala se gde je to moja du?a, da li se ona mo?e videti golim okom i ?ta ce biti sa njom onda kada ja umrem? Hoce li ona otici u Raj, ili pak u Pakao? Oduvek su me zanimale apstraktne stvari, svet nevidljivog i pitanja na temu 'vi?e sile'.
MOJA PRVA BIBLIJA I MOJA VELIKA PITANJA
Kako sam rasla i moje interesovanje za veronauku je raslo. Tra?ila sam Istinu u onome ?to su mi ljudi oko mene nudili, u hri?canstvu. Po?to je moj otac primetio da se ja sve vi?e interesujem za veronauku, kupio mi je prvu Bibliju na moj 15. rodendan. Ja sam tada ucestalo odlazila na veronauku i u crkvu gde bih slu?ala pevanje crkvenog hora. Razgovarala sam s ljudima koji su bili u veri i koji su studirali teologiju.
Medutim, nisam nalazila zadovoljavajuce odgovore na svoja pitanja. Stalno su me zbunjivale teorije o Jednom Bogu koji je, ustvari, trojan i o tome da se On otelotvorio u telu Isusa Hrista. Nikako nisam shvatala za?to Srbi pravoslavci slave slavu, mole se ikonama, pale svece i stavljaju pare na ikone... To se kosilo sa svim principima vere i bar dve od deset Bo?ijih zapovesti... Prva Bo?ija zapovest glasi: Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene... a druga: Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im slu?iti... Pa cemu onda, pitala sam se, ljudi imaju ikone na zidu... Zar to nisu idoli?
A kako onda, opet, objasniti pojam Oca, Sina i Svetog Duha u Jednom Bogu... Ni?ta mi nije bilo jasno. Cinilo mi se da sam vi?e znala o Bogu dok me nisu potpuno sludeli sa ovim teorijama... Nisam htela da im verujem. Nisam htela da robujem la?nim idejama i la?nom verovanju. Htela sam su?tinu, a nju nisam na?la u hri?canstvu Odlucila sam da vi?e ne idem u crkvu i da ne ljubim ikone. Ako je Bog Jedan, smatrala sam da ne mo?e biti Troje? jedan je jedan, nikada tri. Imala sam svoju teoriju o Bogu i to mi je za pocetak bilo dovoljno, ali jo? uvek neiskristalisano u mojoj glavi.
PRVI SUSRET SA ?VI?OM CIVILIZACIJOM?
Kad mi je bilo osamnaest godina trebalo je da krenem u Ameriku na put ka nauci. I?la sam na studentsku razmenu, tj. u srednjo?kolsku razmenu na godinu dana. Trebalo je da ?ivim u americkoj porodici. Nisam htela da odem u daleku zemlju bez Bo?ije za?tite... Mislila sam da je put ka Bogu jedino kroz kr?tenje. Nisam znala za drugo re?enje... Krstili su me dva dana pred polazak u Ameriku. To je bilo u leto 92. godine. U Bosni je vec plamteo rat...
U Americi sam se dru?ila sa ljudima iz celog sveta. Jedna od najbli?ih mi je bila devojcica iz Pakistana, muslimanka... Secam se da mi nikako nije i?lo u glavu kako ona, u ime Boga, mo?e da izdr?i citav dan bez hrane u vreme ramazanskog posta. Nisam znala... nisam imala odakle da saznam. Islam je tada zvucao kao pretnja, kao ne?to ?to je fundamentalno, stra?no, ne?to ?to je potpuno nazadno i ekstremno. Molim dragog Allaha da mi oprosti na neznanju i predrasudama.
Slu?ala sam vesti iz zemlje koje su bile zastra?ujuce ... Srbi su silovali, ubijali, pljackali po Bosni... Bolelo me je ?to se ljudi besomucno i bezrazlo?no ubijaju... Pitala sam se zbog cega... Bog je JEDAN za sve nas... Bilo me je sramota da ka?em da sam Srpkinja.
Vratila sam se u zemlju tek 95. godine posle tri godine provedene u Americi... Ne mogu da ka?em da mi je tamo bilo sjajno, jer Amerika je nudila dunjaluk, a ja ni onda nisam te?ila ka ovozemaljskim u?ivanjima.
Htela sam da smirim svoju du?u, a to nisam uspevala tamo gde je materijalni standard dostigao svoj vrhunac, a duhovni se srozao na nulu. Tamo je vecina bila okrenuta ka materijalnim vrednostima, a moje price o cistoti du?e, o ljubavi prema svim bicima i o Jednom Bogu mora da su zvucale cudno. Na?alost, i ja sam uspela da na jedno vreme padnem u ponor i pocela sam da se drogiram i dru?im sa narkomanima, ?to je uzelo svoj danak.
I posle povratka u Srbiju nastavila sam da konzumiram marihuanu i da se dru?im sa negativnim osobama. Medutim, nekako u to vreme pocinje moje budenje... Polako ali sigurno, prestala sam da se vidam sa ljudima koji su prodavali i sami konzumirali drogu. Promenila sam telefonski broj. Nisam izlazila na ista mesta. Smirila sam se. Ali, jo? uvek sam bila daleko od pokajanja, onog iskrenog i dubokog. I dalje sam se osecala izgubljeno i prazno.. ali...
MOJ GOSPODAR JE MILOSTIV
Pre dve godine upoznala sam nekog ko je mo?da iz korena promenio moja shvatanja o islamu. To je bio drug mog poznanika, postdiplomac na ETF-u u Beogradu. I ja sam bila na studijama, na Filozofskom fakultetu. On je znatno doprineo da ja prebrodim sve predrasude koje sam imala o islamu. Svidalo mi se ?to je umeren, blag, iskren, ni?ta nalik na viziju muslimana koju sam do tada imala.
Sa ?arom u ocima je pricao o Bogu i bio srecan kao malo dete dok mi je obja?njavao za?to je ne?to ovako, a ne?to pak onako u islamu. Upoznao me je sa mnogim svojim prijateljima. Jedan od njih mi je jednom prilikom doneo prevod Kur'ana na citanje. Provodila sam sate ispred ove dragocene knjige, cesto placuci zbog istine koja je bila u njoj, srecna ?to sam je na?la... Drugi put, pak, drhteci pred jacinom reci koje su izvirale iz nje...Jednom prilikom je jedan od mojih prijatelja, musliman, hteo da mu objasnim za?to mi pravoslavci mislimo da je Bog jedno od troje.
Ja sam stala kao ukopana. Rekla sam da ja u to ne verujem i da verujem da je Bog Jedan i da su price o trojstvu neosnovane... On se samo blago nasmejao... Sada znam ?ta je znacio taj njegov osmeh. Medutim, tada, pre godinu i po, nisam ni mogla da pretpostavim ?ta ce se desiti. On je znao da sam ja blizu istine, ali pustio me je da je sama otkrijem. Medutim, do toga ne bi do?lo da moj Gospodar nije spustio svoju milost na mene.
U to vreme sam pocela intenzivno da citam knjige o islamu... Gutala sam literaturu... Fascinirala su me sva ta saznanja o islamu. Saop?tila sam svojoj rodenoj sestri da sam u srcu muslimanka... da ja verujem u Allaha, Jednog i Jedinog... da verujem da je Muhamed, s.a.v.s, Bo?iji poslanik. Postila sam dve nedelje ramazana, iako jo? nisam bila ?zvanicno? muslimanka... Dopalo mi se. Ne mogu opisati sav taj osecaj koji sam imala dok sam postila, moju radost iftara. Ali, u svemu ?to sam radila nedostajalo je ne?to veoma bitno i su?tinsko? nedostajao je namaz.
PUSTITE ME DA KLANJAM
No, sav taj preokret u mojim mislima i delima nije se ba? mnogo dopao onima koji su me poznavali kao pravoslavku. Potra?ila sam podr?ku u svojim prijateljima muslimanima koje sam znala. Medutim, oni su se pla?ili da ja to mo?da ne radim iz pogre?nih razloga, sumnjali su da mi nijjet nije iskren... Ja sam znala u svom srcu da to nije tako. Znala sam da verujem u Kitab i da je on jedini verodostojan. Znala sam da je moje srce na?lo put ka kome je stremelo od samog pocetka svog bitisanja.
Znala sam da je islam bio pravi put... Insistirala sam da ?to pre izgovorim ?ehadet, a oni su odgadali tu moju odluku. Konacno, u januaru ove godine pro?la sam kroz grozan period depresije... Imala sam potrebu da se poklonim svome Gospodaru i kod Njega zatra?im utoci?te... Htela sam da klanjam, a nisam znala kako. Nocima sam plakala i gledala u nebo... citala Kur'an. Kajala sam se zbog svih grehova koje sam pocinila u pro?losti i zbog nemarnosti prema svom Gospodaru.
Konacno, da bih ubrzala sve to, zamolila sam svoje prijatelje, bracni par, da budu moji svedoci... Da me ne bi opet usporavali u odluci, rekla sam im da ce njima biti greh ako ja mo?da umrem u toku noci, da umrem kao hri?canka i budem zakopana kao hri?canka. Oni su usporavali moj ?ehadet ?eleci time da mi daju vi?e vremena da ?to bolje upoznam islam... Te moje reci bile su presudne.
Shvatili su ozbiljnost onoga ?to sam im govorila i da, zaista, niko od nas ne mo?e ni da pretpostavi koliko mu je jo? malo ili puno ostalo od ?ivota. Oti?la sam kod njih, a oni su me zamolili da stavim maramu na glavu. Sedeli su i gledali u mene... Drhtala sam i skoro placnim glasom izgovorila:
E?HEDU EN LA ILAHE ILLALLAH WE E?HEDU ENNE MUHAMMEDEN ABDUHU WE RESULUHU...
Moje bice je ispunila neka cudna radost.? Sve ono ?to sam ja bila do tada je pocelo da umire? moje staro ?ja? je polako umiralo i ostavilo mesta za neko novo i bolje ?ja?, za nekog ko ce ?iveti i raditi sve u ?ivotu zarad Allahovog zadovoljstva. Ja sam se ponovo rodila i ponovo pocela da ?ivim? Milost mog Gospodara se spustila na mene. Osetila sam kako sam zbacila ogroman teret sa svoje du?e. Hvala Allahu, Gospodaru svetova, koji mi je dozvolio da dokucim Istinu, Koji me je odabrao da budem jedna od Njegovih robinja.
Moji prijatelji su poceli da mi cestitaju i bili su stvarno srecni zbog mene... Njihova troipogodi?nja cerkica je htela da i ona stavi maramu kako bismo se slikali i uvelicali taj trenutak... Bila sam presrecna kada smo klanjali ak?amski namaz, svo troje zajedno... Elhamdulillah, moj prvi namaz!!!
Naucili su me kako da klanjam farzove. Vrlo brzo sam shvatila i zapamtila kako se sve radi. Ubrzo nakon toga su mi poklonili potrebnu literaturu? naucila sam El-Fatihu, dve sure, te?ehhud i salavate za manje od dve nedelje. Istinu je govorio Uzvi?eni Allah u Kur'anu : ?Onome koga Allah ?eli da uputi - On srce njegovo prema islamu raspolo?i?? (sura VI, ajet 125).
Pre par dana sam pocela da klanjam i sunnet-namaze. Molim Uzvi?enog Allaha da mi da snage da istrajem u tome.
SADA...
Sada sam Ai?a? I uvek cu biti Ai?a? U mojoj licnoj karti jo? uvek stoji Milena? ali u mom srcu ?ivi islam, i ako Allah da, izboricu se da svaki deo mog bica i svaki deo mog ?ivota bude pro?et i inspirisan ?erijatom, Kur'anom i praksom Bo?ijeg poslanika Muhameda, sallallahu alejhi we selem. Moja ?elja je da jednog dana, ako Allah dragi dozvoli, odgajam svoju decu muslimane koji ce biti jaki u veri i istrajni na svom Pravom putu, ponosni na to ?to su muslimani, kao i njihova majka.
?elim da oni, ako Bog da, sa ponosom nose Istinu u srcu....A istina, to je islam. Tako mi Allaha, ne postoji veca radost od radosti vernika u namazu, od vernika koji se sprema za susret sa svojim Gospodarem, koji se nada Njegovoj milosti i koji sve ?to cini, cini u ime svog Stvoritelja za Njegovo zadovoljstvo.
Neka Allah bude zadovoljan svima nama. Amin!
Welhamdulillahi Rabil 'alemin!
AnaviSH 10/12/2019 08:34:44 Packers And Movers Bangalore Local Household Shifting Service, Get Free Best Price Quotes Local
https://packersmoversbangalore.in/
Novopazarski Sandžak, od turske rije?i Sancak, Sandžak, Санџак, naziv je za osmansku upravnu oblast, a izvorno znaaei bajrak (zastava), predstavlja podru?je koje se u užem smislu nalazi u Srbiji i Crnoj Gori,dok širi kontekst podrazumijeva dio Bosne i Hercegovine i Kosova. To je Sandzak
Info Sajta
cao.
•